1903
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1903 на Викимедијиној остави.
| |
.jpg)
| |
.JPG)
1903. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Краљ Едвард VII проглашен индијским царем.
- 9. јануар — Аргентина и Чиле потписали протокол о разоружању, након периода трке у поморском наоружању.
- 19. јануар — Први трансатлантски радио пренос у правцу запада и истока обављен је из Сједињених Држава у Енглеску (први источно-западни пренос обављен је 1901. године).
- 22. јануар — Хај–Херанов уговор: САД би од Колумбије узеле појас земље на Панамском земљоузу у вечни најам (Колумбијци су одбили ратификацију).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Венецуеланска криза: Након што су се у Вашингтону договориле о арбитражи, Уједињено Краљевство, Немачка и Италија постижу споразум са Венецуелом, што резултира Вашингтонским протоколима. Поморска блокада која је почела 1902. године се завршава.
- 23. фебруар — Куба даје Гвантанамо Сједињеним Државама у закуп „заувек“.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Хозе Батле y Ордонез нови председник Уругваја (1903-07 и 1911-15) - у првом мандату окончање дугог грађанског рата и секуларизација.
- 14. март — Сенат САД-а ратифицира уговор са Колумбијом.
- март — Почињу Раднички ратови у Колораду, низ штрајкова рудара злата и сребра до следеће године, праћени с доста насиља.
- 18. март — Турска влада одобрила немачком капиталу градњу пруге Конyа - Багдад (Багдадска жељезница).
- март — Албанци прогоне вучитрнске Србе под изговором потраге за оружјем.
- 23. март — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против краља Александра Обреновића, које су организовали Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић, у сукобу с полицијом погинуло је пет, а рањено шест људи.
Април
[уреди | уреди извор]- 18. април — Основан први фудбалски клуб у Србији у Београду под називом Први српски лоптачки клуб, касније познат и као Београдски соколски клуб, односно ФК БАСК ТЕК.[1]
- 19.—21. април — Први кишињевски погром, који је почео на Ускрс, догодио се у Кишињеву, главном граду Бесарабије у Руској империји. Најмање 47 Јевреја је убијено током нереда масе подстакнутих чланцима о крвној клевети у штампи.
- 26. април — ФК Атлетико Мадрид је основан као професионални фудбалски клуб у Шпанији.
- 29. април —
Maj
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Краљ Едвард VII у посети Француској, на коју ће француски председник Емил Лубе узвратити 6. јула - пут ка Ентенте цордиале.
- 15. мај — Стрељан Вицториано Лорензо, један од либералних лидера панамског театра колумбијског Рата хиљаду дана (1899-1902) - велико незадовољство у Панами.17. мај — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.
- 19. мај — Основана Бјуик Мотор Компани (од 1908. део Генерал Моторс).
- 20. мај — Масовне демонстрације против бана Хедерварија доводе до проглашења опсадног стања у Загребу и демонстрација Словена на осталим подручјима Аустро-Угарске.
- 24. мај — Креће ауто-трка Париз-Мадрид, погинуло осам особа па је трка прекинута у Бордоу, а власти су заплениле возила.
- 24. мај — У Штутгарту основано Немачко мотоциклистичко удружење, од 1911. аутомобилски клуб АДАЦ.
- мај — Секретар Цариградске патријаршије разговарао са српским митрополитима у Босни.
Јун
[уреди | уреди извор]- 28-29. мај/10.-11. јун — Мајски преврат. У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин.
- 15. јун — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије.
- 18. јун — Народна скупштина краљевине Србије донела је Устав Србије из 1903.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Покренута је бициклистичка трка у француској, Тур де Франс, која је временом постала највећа бициклистичка трка у свијету и треће најгледаније спортско такмичење.
- 4. јул — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти.
- 3. август — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана.
- 12. август — Битка код Мечкиног камена
- 15/28. август — на Велику Госпојину, оснивачка скупштина Кола српских сестара на Позоришном тргу у Београду, пред око 3000 жена.
- Крај августа — Раоничка буна Устанак западним крајевима Старе Србије који је трајао од јесен 1903. до 1905. године, против османске власти, након објављивања наредбе о увођењу новог пореза на стоку, који се до тада плаћао само на ситну стоку, а не на говеда и коње.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. септембар — У Крагујевцу основан ФК Шумаија, данас ФК Шумадија 1903.[2]
- 15. септембар — У Порто Алегреу, Бразил, основан фудбалски клуб Гремио Порто Алегре.
- 16. септембар — Британски државни секретар за колоније Јосепх Цхамберлаин поднео оставку јер у влади нема подршку за увођење царина.
- 21. септембар — Избори у Србији, велика већина за радикале.
- 29. септембар — Пруска је први ентитет који захтева обавезне возачке дозволе.
- септембар — У Османском царству се уводи агнам, порез на крупну стоку, што изазива негодовање Срба; Турци купе оружје из српских села Доњег Колашина и пљеваљске казе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Споразум из Мирзстега између Аустроугарске и Русије за реформску акцију у Косовском, Битољском и Солунском вилајету Османског царства (Аустроугарска је заинтересована за продор у Солун, у чему су јој препрека Србија и Црна Гора).
- 4. октобар — Нова влада у Србији, радикално-самосталска, на челу са ђен. Савом Грујићем (до следећег фебруара). Нема више представника завереника.
- 6. октобар — У Загребу основан ХАШК, Хрватски академски шпортски клуб.
- 10. октобар — У Великој Британији је основана Женска друштвена и политичка унија.
- 14. октобар — Челник руске Кавкаске администрације кнез Григориј Голицин рањен у атентату јерменских националиста Хнчака.
- 15. октобар — Основан Музеј града Београда.
- 20. октобар — Арбитража повлачи границу између Аљаске (територија САД) и Канаде, чије иностране послове води Велика Британија - сматра се да незадовољство у Канади подстиче тамошњи национализам.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — САД шаље три ратна брода у Панаму
- 3. новембар - Панама је прогласила независност од Колумбије.
- 3. новембар — Иштван Тиса нови мађарски премијер, уместо Хедерварyја (до 1905).
- 6. новембар — САД признаје Панаму као независну државу (до краја године и остале велике силе, Србија следећег јуна).
- 7 - 8. новембар — Трумбић и Смодлака у Далматинском сабору: "народ ће живјети и послије ње!" (Монархије) "И ван ње и изван ње!!" - политика новога курса у Далмацији, за јединство Срба и Хрвата (Супило, Чингрија, Смодлака, Трумбић).
- 11. новембар — Петрополиски уговор између Боливије и Бразила: Бразил добија подручје Ацре а Боливија делић бразилске територије, новчану исплату и планирану пругу.
- 18. новембар — Хаy–Бунау-Вариллин уговор између САД и Панаме, створена Зона Панамског канала као територија САД (до 1979).
- 24. новембар — Султан прихватио предложене реформе у Македонији.
- 28. новембар — Петар Кочић прочитао јавно у Бечу своју приповетку "Јазавац пред судом"
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Приказан кратки амерички филм "Велика пљачка воза", један од првих вестерна, с многим иновативним техникама (вестерн Кит Карсон приказан у октобру).
- 7. децембар — Умро скопски епископ Фирмилијан Дражић, наслеђује Севастијан Дебељковић (1904-05).
- 11. децембар — Креће Британска експедиција на Тибет (Британци се плаше руског уласка у ту земљу).
- 15. децембар — Преговори са Буријаном о српској црквено-школској аутономији у Босни, трају до 7. 1.
- 17. децембар — Браћа Рајт извели први лет моторним управљаним авионом, у дужини од 37 метара који је трајао 12 секунди.
- 17. децембар — Браћа Лимијер пријавили сажетак патента за Аутохроме, процес колор фотографије.
- 30. децембар — Пожар у Чикашком казалишту Ирокез, гине 578 људи.
- децембар, крајем — Сукоб чете из Србије са турском патролом код Сјенице.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Јован Карамата, српски математичар. (†1967).
- 4. фебруар — Александер Имич, амерички доктор психологије, хемичар и најстарији мушкарац на свету († 2014)
- 20. фебруар — Анри Пелисје, француски бициклиста. (†1959).
Март
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 25. јун — Џорџ Орвел, енглески књижевник
Јул
[уреди | уреди извор]- 14. јул — Ирвин Стон, амерички писац. (†1989).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године.
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Гоце Делчев македонски револуционар. (*1872)
- 29. мај — Александар Обреновић, краљ Србије (*1876)
- 29. мај — Драга Обреновић, краљица Србије (*1866)
- 29. мај — Милован Павловић, српски генерал, Управник Војне академије; министар војске. (*13. јул 1842).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. новембар — Камиј Писаро, француски сликар и графичар. (*1830)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 28. децембар — Николај Фјодоров, руски религиозни мислилац и филозоф. (*1829)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Антоан Анри Бекерел; Пјер и Марија Кири
- Хемија — Сванте Август Аренијус
- Медицина — Нилс Риберг Финсен
- Књижевност — Бјернстјерне Бјернсон
- Мир — Сер Вилијам Рандал Кример (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Katarina (2026-04-18). „Prvi fudbalski klub u Srbiji Beogradski soko osnovan je 18. aprila 1903.godine - RASEJANJE.info”. rasejanje.info (на језику: енглески). Приступљено 2026-08-30.
- ^ „Making sure you're not a bot!”. plus.cobiss.net. Приступљено 2026-08-30.
