1920
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1920 на Викимедијиној остави.
| |
1920. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
- 10. јануар — На првом историјском састанку Друштва народа ратификован је Версајски споразум, којим је завршен Први светски рат.
- 16. јануар — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
- 16. јануар — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Народна банка Краљевине Србије трансформисана у Народну банку Краљевства СХС, крунско-динарске новчанице постају једино платежно средство (замена почиње наредних дана, 4 круне за динар).
- 1. фебруар — Потписано примирје у Летонском рату за независност са Совјетима (мировни уговор у августу).
- 2. фебруар — Потписивањем мира у Тартуу окончан Естонски рат за независност од Русије, призната независност Естоније.
- 2. фебруар — Француске снаге улазе у Мемелску област, раније немачку а сада територију под администрацијом Конференције амбасадора (1923-39. део Литваније, као и од 1948.).
- 2. фебруар — Абдицирао последњи владар Хивског каната, следи Хорезманска НСР (део данашњих Туркменистана и Узбекистана).
- 7. фебруар — У Иркутску стрељани Александар Колчак и његов бивши премијер Виктор Пепељајев.
- 9. фебруар — Свалбардски споразум признат норвешки суверенитет на Свалбарду, уз неке услове.
- 10. фебруар — Пољска излази на море: генерал Јóзеф Халер спустио платинасти прстен у море испред града Пуцка.
- 10. фебруар — Плебисцити у Шлезвигу: 75% у Зони 1, тј. северном Шлезвигу, за повратак Данској; у Зони 2 ће се 14. 3. изјаснити за останак у Немачкој.
- 10. фебруар — Французи напуштају град Мараш, заузимају га турски националисти и врше масакр хиљада Јермена.
- 11. фебруар — Опером "Мадам Батерфлај" отворена Опера Народног позоришта у Београду.
- 12—24. фебруар — Лондонска конференција о подели Османског царства.
- 14. фебруар — Почео Пољско-совјетски рат (1919—1921)
- 14. фебруар — Оставка владе Љубе Давидовића.
- фебруар — Велики сибирски ледени марш: прелазак преко Бајкалског језера, здрави стижу почетком марта до Чите, где се придружују снагама атамана Семјонова.
- фебруар — Врхунац Тамбовске побуне (или Антоновљеве), има 50.000 устаника.
- 16. фебруар — У предратној Србији и Црној Гори почиње замена новца, затим и у другим крајевима — до првих дана јуна, а у делу Далмације који је Рапалским уговором припао Краљевини СХС на јесен.
- 18. фебруар — Паул Десханел нови француски председник након Ремона Поенкареа (само до септембра).
- 19. фебруар — Нову владу СХС формира Стојан Протић (до маја).
- 19. фебруар — Сенат САД одбија ратификацију Версајског споразума (САД ће мировне уговоре са Немачком, Аустријом и Мађарском потписати у августу 1921.).
- 20. фебруар — Земљотрес код Горија у ДР Грузији, 114-130 мртвих.
- 24. фебруар — На скупу у Минхену Немачка радничка партија мења име у Националсоцијалистичка немачка радничка партија, лидер је Антон Дрекслер, али је најпознатији говорник Адолф Хитлер, који излаже Програм у 25 тачака.
- 25. фебруар — Епилог Мађарско-румунског рата: румунске снаге се повлаче из Мађарске, по захтеву Антанте (довршено у марту).
- 27. фебруар — Жена названа Ана Андерсон покушава да се убије у Берлину и завршава у менталној болници — касније ће постати најпознатија самозвана "Анастасија Романова"
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Мађарска скупштина обнавља монархију, али без краља — за регента постављен адмирал Миклош Хорти (до 1944).
- 1. март — Битка у Тел Хаиу: сукоб Арапа и Јевреја у селу Тел Хаи на северу Палестине — обично се сматра првим насилним арапско-јеврејским/израелским конфликтом (додуше, ту је и напад на место Петах Тиква 1886.).
- 5. март — Проглас Комунистичке интернационале о балканској или балканско-подунавској совјетској републици.
- 8. март — Проглашена Арапска Краљевина Сирија, која би обухватала и Палестину и Јордан; за краља постављен Фејсал I, син шерифа Меке Хусеина — следи Француско-сиријски рат и окупација у јулу.
- 8. март — Ирачки конгрес проглашава Абдулаха ибн-Хусеина за краља, али овај то одбија (биће владар Јордана 1921-51).
- 10. март — Хјалмар Брантинг постаје први социјалдемократски премијер Шведске.
- 11. март — Војска пуцала на демонстранте из Унионистичке партије у Гватемали.
- 12. март — Основан Фудбалски савез Београда.
- 12. март — Пољска војска заузела Лемко-русинску републику (главно место Флорyнка).
- 12. март — Николајевски инцидент. Низ масовних убистава која су се догодила у региону Николајевска на Амуру. Масакр и тероризам који је починила Црвена армија под командом Јакова Трјапицина убили су хиљаде Руса у Николајевску и опустошили регион[1].
- 13. март — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике, али бива сломљена до 17. 3. услед генералног штрајка и недостатка подршке.
- 15. март — Окупација Цариграда од стране британских снага — кемалисти ће ово ретроспективно сматрати крајем султанског поретка.
- 17. март — Рурски устанак: сукоб Рурске Црвене армије са јединицом лојалном Каппу, затим заузимају Дортмунд.
- 19. март — Недовољно гласова за Версајски уговор у Сенату САД — дефинитивно одбачен.
- 22 — 26. март — Масакр у Шуши, убијени Јермени у граду Шуша у Нагорно-Карабаху.
- 25. март — Ирски рат за независност: у Ирску стижу први регрути Резервних снага Краљевског ирског редарства, у почетку имају импровизоване униформе због које их називају Блацк анд Танс, до лета стичу репутацију бруталности.
- 27. март — Социјалдемократа Херман Милер први пут немачки канцелар (до јуна).
- 27. март — Хаотична евакуација снага Антона Дењикина из Новоросијска на Крим, замениће га Пјотр Врангел ("Црни барон").
- 28. март — Преко тридесет торнада на Средњем западу и Далеком југу САД, 380 мртвих.
- 30. март — Афера Диамантстеин: ослобођено 65 југословенских комуниста, оптужених прошлог лета за припрему оружане револуције.
- 30. март — Ускршња криза у Данској: премијер Карл Теодор Захле принуђен на оставку од краља Кристијана X, јер није желео обухватити и централни Шлезвиг у процес реунификације — ово води промени устава и драстично смањеној улози краља.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Немачка војска кренула против "Црвене армије" у Руру, сузбија је за неколико дана уз крваве репресалије, долази до компликација са окупационом француском и британском војском.
- 4. април — Студентски митинг на београдском Калемегдану, окршај са жандармеријом када су кренули на Теразије.
- 4 - 7. април — Палестински нереди у и око јерусалимског Старог града, погинуло пет Јевреја и четири Арапа.
- 5. април — Први дан опште демобилизације војске у КСХС.
- 6. април — У Верхњеудинску (Улан Уде) проглашена Далекоисточна Република (прикључила се РСФСР 1922.).
- 8 - 14. април — Трагична седмица у Гватемали: побуна против председника Кабрере који је одбио напустити положај након што га је Скупштина прогласила ментално неспособним, 800 мртвих у борбама.
- 13. април — Љубљанска и мариборска организација Југословенске социјалдемократске странке за приступање СРПЈ(к).
- 16 - 29. април — Велики штрајк железничара у целој Краљевини СХС.
- 18. април — Почиње Ханануова побуна против француске војске у околини Алепа.
- 19. април — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.
- 20. април — У Београду основано Спортско друштво "Раднички".
- 20. април — Мађарско-комунистичка оружана побуна у Суботици, "Зелићев пуч", убрзо сузбијена.
- 20. април — 12. 9. - Олимпијада 1920. у Антверпену - први пут истакнута олимпијска застава; КСХС се такмичи у фудбалу, изгубила обе утакмице.
- 21. април — Варшавски уговор између Пољске и Петљурине владе Украјинске НР - антибољшевички савез, Писудски машта о Међуморју.
- 23. април — У Анкари основана Велика народна скупштина Турске, председник Мустафа Кемал - осуђен султан Мехмед VI.
- 23. април — Мексичка револуција — План из Агуа Приете: присталице генерала Áлвара Обрегóна се изјашњавају против председника Венустиана Каранзе, покрет предводи Адолфо де ла Уерта.
- 24. април — Жандарми пуцали на демонстранте на љубљанској Залошкој цести, убијено 13 штрајкаша.
- 24. април — 13. 6. - Пољско-совјетски рат - Кијевска офанзива пољско-украјинских снага, у почетку успешна, затим одбијена.
- 25. април — Пољска војска упала је у Украјину, потом брзо напредовала и 6. маја заузела Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска је добила од Совјетске Русије територије које је, између осталих, насељавало и више милиона Украјинаца, Белоруса и Руса.
- 26. април — Званично проглашена Хорезманска Народна Совјетска Република (до 1924-25)
- 28. април — Инвазија Црвене армије на Азербејџан: дан након уласка у Баку, главни град Азербејджанске Демократске Републике, проглашена Азербеџжанска Совјетска Социјалистичка Република (1922-36. део Закавкаске СФСР).
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Неуспешни бољшевички покушај пуча у ДР Грузији.
- 6. мај — Уредбом о Главном ђенералштабу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца образовано Обавештајно одељење Главног ђенералштаба (данас Дан Војнообавештајне агенције Војске Србије).
- 6. мај — Пољско-совјетски рат (1919—1921) Пољска војска је заузела град Кијев у Украјини.
- 7. мај — Совјетско-грузијски уговор: призната независност Грузије (до инвазије следећег фебруара).
- 11. мај — Султанов војни суд осудио Мустафу Кемала на смрт у одсуству.
- 15. мај — Регентов декрет о општем праву гласа, укључујући и жене, изазива велике расправе.
- мај — Ирачка побуна против Британаца почиње демонстрацијама које у јуну прерастају у оружане окршаје — угушено до октобра применом ваздушне силе.
- 16. мај — На челу владе Краљевине СХС Миленко Веснић, до краја године.
- 21. мај — Мексичка револуција: председник Венустиано Каранза убијен од војске, прелазни председник постаје Адолфо де ла Уерта (до краја новембра).
- 23. мај — Холандска Источна Индија (данашња Индонезија): Индијска социјалдемократска удруга узима име Комунистички савез Индије — прва КП у Азији, једна од највећих на свету пре уништења 1965.
- 26. мај — Прва коњичка армија Семјона Буђонија започиње совјетску противофанзиву према Кијеву.
- 26 — 31. мај — Устанак у Ганџи, неуспела антибољшевичка побуна у Азербејджанској ССР.
- 27. мај — Основана Татарска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у РСФСР (од 1990. Република Татарстан у РФ).
- мај — Николајевски инцидент, други део: услед приближавања Јапанаца, партизани Јакова Трјапицина напуштају град и убијају преостале становнике (Трјапицин је у јулу стрељан од стране совјетских власти).
- 30. мај — Алексеј Брусилов, који је раније током месеца приступио Црвеној армији због пољске инвазије, шаље апел бившим царским официрима да се такође прикључе Црвеној армији.
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Тријанонски споразум У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
- 4. јун — У Албанији под италијанским протекторатом избија Валонски рат (до почетка августа) — побуњеници успели издејствовати повлачење Италијана и вероватно спречити поделу земље.
- 6. јун — Избори у Немачкој, Вајмарска коалиција левог центра губи већину, највећи губитак код владајућих социјалдемократа.
- 7. јун — Одбрамбени савез између Краљевине СХС и Румуније.
- 13. јун — Црвена армија се враћа у Кијев и креће у офензиву према Пољској.
- 13. јун — Есад Паша Топтани убијен у Паризу од стране Авнија Рустемија.
- 20 — 25. јун — Вуковарски конгрес: Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) променила име у Комунистичка партија Југославије, донесени Програм и Статут. Разлаз револуционарне и реформистичке струје , "центрумаша" ( Драгиша Лапчевић).
- 22. јун — Грчко-турски рат: грчке и британске снаге садејствују у офанзиви на турске положаје.
- 25/26. јун — Побуна берсаљера у Анкони који су требали кренути у Албанију, револт у још неколико градова следећих дана.
- 30. јун — 25. 8. — Прва међународна изложба Даде у Берлину.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5 - 16. јул — Конференција у Спа, углавном о разоружању Немачке и репарацијама; одлучено да се Тешинска Шлезија подели између Чехословачке и Пољске.
- 8. јул — Град Шабац добио француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање у Првом светском рату.
- 8. јул — Алекса Дундић погинуо код Ровна.
- 8. јул — Грчка војска ушла у Бурсу.
- 9. јул — Северни Шлезвиг званично постаје део Данске, данашњи округ Јужни Јутланд (разграничење је одређено 15. јуна, тог датума се обележава реунификација).
- 11. јул — Инциденти у Сплиту (1918-20): крвави сукоб између жандармерије Краљевине СХС и посаде италијанског ратног брода "Пуља".
- 11. јул — Окршај на албанској граници (положај Два Брата код Пишкопеје).
- 11. јул — Британски министар Курзон предложио примирје у совјетско-пољском рату на линији која је прозвана Курзонова линија, Совјети одбијају.
- 11. јул — Источнопруски плебисцит (одн. Вармијско-Мазуријски) - већина у јужном делу Источне Пруске за останак у Немачкој, Пољаци тврде уз помоћ насиља и фалсификација.
- 12. јул — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
- 12. јул — Совјетско-литвански мировни споразум: совјетска Русија признаје Литванију и Вилниус као њен део (у спору са Пољском).
- 13. јул — Фашисти запалили словенски Народни дом и српску црквену општину у Трсту.
- 14 - 23. јул — Рат између клика Зхили и Анхуи у кинеској провинцији Хебеи, клика Зхили победила уз подршку клике Фенгтиан и завладала Пекингом (победници ће међусобно заратити 1922).
- 15. јул — Гонготски споразум Далекоисточне републике и јапанских снага - међусобно примирје и евакуација Белих.
- 15. јул — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 16. јул — Ступио на снагу Мировни споразум у Саинт-Гермаин-ен-Лаyеу између сила Антанте и Аустрије.
- 19. јул — Пáл Телеки први пут премијер Мађарске (до 1921).
- 20. јул — Након кратке контроле, Британци предали Батуми ДР Грузији.
- 23. јул — Ранији британски Источноафрички протекторат (или Британска Источна Африка) постаје Колонија Кенија (унутрашње земље) и Протекторат Кенија (приобални појас, формално изнајмљен од занзибарског султана), под јединственом администрацијом (од 1963. независна Кенија).
- 23. јул — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
- 28. јул — Панчо Виља потписује предају властима - добија велико имање, али је убијен 1923.
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август — Уговор из Севра
- 14. август — Мала Антанта војни савез Краљевине Југославије, Краљевине Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.
- 18. август — Основан фудбалски клуб у Станишићу под називом "Први Станишићки Спортски Клуб"
- 19. август — Тамбовска побуна (1920–1922) једна од највећих и најбоље организованих сељачких побуна против бољшевичке владе током Руског грађанског рата. Устанак се догодио на територији савремене Тамбовске области и делу Вороњешке области.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Избија Пољско-литвански рат око Вилњуса (до октобра).
- 1. септембар — Французи прогласили Државу Велики Либан, то је једна од пет држава на које је подељен њихов мандат за Сирију и Либан.
- 28. 8. — 2. септембар — Бухарска операција Црвене армије руши Бухарски емират, води оснивању Бухарске НСР следећег месеца.
- 1 — 7. септембар — Коминтерна одржала Конгрес источних народа у Бакуу, израз подршке националистичким покретима у колонијама.
- 2. септембар — Привремено народно представништво донело Закон о избору народних посланика за Уставотворну скупштину (право гласа имају сви мушкарци старији од 21 године).
- 4. септембар — Побуњени сељаци заузели Чазму.
- 8. септембар — Габријеле Д’Анунцио прогласио у Ријеци Италијанску управу Кварнера — поражен крајем децембра од италијанске војске.
- 2 — 9. септембар — Ванредно заседање Индијског националног конгреса прихвата Гандијев програм ненасилног отпора британској власти.
- 12. септембар — Одржан је Архијерејски сабор у Сремским Карловцима на коме је донета одлука да се Српска православна црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Димитрије.
- 15 — 25. септембар — Битка на Њемену је убедљива пољска победа над Црвеном армијом.
- 16. септембар — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.
- 17. септембар — У САД основана НФЛ.
- 21. септембар — Француски председник Паул Десцханел даје оставку услед менталних проблема, следи Александре Милеранд (до 1924).
- 21. септембар — Девета конференција РКП(б): радничка опозиција и демократски централисти траже демократију и гласност у партији.
- 24. септембар — Уредба о повратку Срба у јужне крајеве (Косово и Метохија и Македонија).
- 24. септембар — Почиње Турско-јерменски рат (до новембра): турски националисти (кемалисти) нападају Републику Јерменију, заузеће Карс и Гјумри.
- 24. септембар — Умрла Инеса Арманд, директорка Женотдела, женског одељења Секретаријата ЦК РКП(б) — наследиће је Александра Колонтај (до 1921.), једна од лидера Радничке опозиције.
- 25. септембар — Манифест опозиције КПЈ ("центрумаша") — против "хомогености" партије (тј. искључивања неистомишљеника са свих позиција), као и потчињености Коминтерни, с чијом се тактиком не слажу.
- 30. септембар — Умро црногорски митрополит Митрофан Бан, од новембра га наслеђује Гаврило Дожић.
- септембар — Влада КСХС предвидела четворогодишњи закуп за земљу у оквиру великих поседа.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Руски барон Роман вон Унгерн-Стернберг улази у кинеску Спољну Монголију, крајем месеца покушава освојити главни град Ургу — овај брутални митоман се заноси идејом о обнови Џингис-кановог царства.
- 4. октобар — Изграђена жељезничка пруга Босански Нови — Босанска Kрупа.
- 7. октобар — Споразумом из Сувалкија окончан Пољско-литвански рат.
- 8. октобар — Проглашена Бухарска Народна Совјетска Република (подељена између Узбечке и Туркменске ССР 1924/25).
- 9. октобар — Пољско-литвански рат: након фингиране побуне против своје команде, пољски генерал Луцјан Желиговски заузима Вилниус.
- 10. октобар — Kорушки плебисцит: 59,1% гласова у зони А за останак у Аустрији.
- 10. октобар — Рифски рат: мајор Францисцо Франко се искрцао у Цеути са јединицом недавно основане Шпанске легије.
- 12. октобар — У Риги потписано примирје у Пољско-совјетском рату, ступа на снагу 18-ог, што је практично крај рата.
- 12. октобар — Проглашена Република Средња Литва (Вилњуски регион — део Пољске 1922-39.).
- 14. октобар — У Тартуу потписан совјетско-фински мировни споразум којим је одређена финско-руска граница.
- 25. октобар — Грчки краљ Александар умро од последица мајмунског уједа, наследство трона је спорно.
- 28. октобар — Париским уговором Савезнице признају румунски суверенитет над Бесарабијом (Јапан није ратификовао, тако да није ступио на снагу).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Избори у Грчкој: Уједињена опозиција неочекивано добија већину мандата - Венизелосов пад, омогућен повратак бившег краља Константина.
- 2. новембар — Председнички избори у САД: Републиканац Ворен Хардинг побеђује противкандидата Демократске странке, Џејмса М. Кокса.
- 6. новембар — Краљевина СХС преузела Цариброд и Босилеград.
- 7 - 17. новембар — Перекопско-чонгарска операција Црвене армије води заузимању Крима и коначном поразу Белих снага на западу Русије.
- 10. - 13. новембар — Руски грађански рат: евакуација последњих јединица Беле армије и цивилних избеглица са Крима, око 150.000 људи у 126 бродова, као и Врангелове флоте.
- 11. новембар — У Вестминстерској опатији сахрањен Непознати ратник, а испод Тријумфалне капије у Паризу Непознати војник са првим вечним пламеном.
- 12. новембар — Потписан Рапалски уговор - Италији припада запад Крањске, Истра, Задар, Ластово, Палагружа; Ријека је Слободна Држава (од 1924. део Италије).
- 12. новембар — Потписан је Рапалски споразум којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
- 12. новембар — У београдској Саборној цркви изабран Патријарх српски Димитрије, први поглавар уједињене СПЦ.
- 15. новембар — Прва Генерална скупштина Друштва народа у Женеви.
- 16. новембар — Основана авио-компанија Kантас.
- 20. новембар — Руска СФСР је прва земља на свету која је легализовала абортус.
- 21. новембар — Ескалација Ирског рата за независност - Крвава недеља у Даблину: након што је ИРА убила 14 британских агената, британске снаге реда ушле на стадион Цроке Парк током утакмице и убиле 14 ирских цивила.
- 22. новембар — Плебисцит у Грчкој дозвољава повратак краља Константина I.
- 27. новембар — Народно позориште Сарајево одржало прву представу - у Тузли.
- 27. новембар — 28. децембар — Слуцки устанак против бољшевика у Белорусији.
- 28. новембар — Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС.
- 28. новембар — Заседа код Килмицхаела у округу Цорк, ИРА убила 17 припадника Помоћне дивизије КИР
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Алваро Обрегон нови председник Мексика (до 1924); сматра се да је његовим избором окончана Мексичка револуција, одн. њена војна фаза.
- 1. децембар — Писмо ЦК РКП(б): Пролеткулт потчињен Народном комесаријату просвете.
- 2. децембар — Три дана након уласка Црвене армије, Република Јерменија се предаје Совјетима како би избегла потпуну турску окупацију - проглашена Јерменска ССР.
- 3. децембар — Александропољски уговор: ино. министар бивше јерменске владе потписао мировни уговор са Турском.
- 6. децембар — У Палерму умрла двогодишња девојчица Росалиа Ломбардо, балсамер Алфредо Салафиа ће од ње створити можда најочуваније тело у Цатацомбе деи Цаппуццини.
- 9. децембар — Основан Медицински факултет Универзитета у Београду.
- 9. децембар — Резолуција вођства Словенске људске странке тражи од својих представника на Конституанти да истрају на програму аутономије.
- 9. децембар — У Палестини основан јеврејски синдикат Хистадрут, значајан у насељавању и оснивању државе, једна од најмоћнијих институција у независном Израелу.
- 11. децембар — Ратно стање у делу Ирске.
- 11/12. децембар — Паљење Цорка: британске снаге реда запалиле центар Цорка из одмазде за једно ИРА-ино убиство.
- 13. децембар — Треће заседање Палестинског арапског конгреса: против јеврејске државе, за арапску, напуштена идеја Велике Сирије.
- 16. децембар — У земљотресу у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
- 17. децембар — Почетак штрајка у словеначким угљенокопима.
- 19. децембар — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
- 21 - 28. децембар — Хусинска буна; војска и жандармерија гуше штрајкове с комунистичким вођством у босанским рудницима, мртви на обе стране.
- 22. децембар — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине СХС, председник је Иван Рибар.
- 22 - 29. децембар — Осми конгрес Совјета РСФСР: прихваћен план ГОЕЛРО ("Државна комисија за електрификацију Русије").
- 23. децембар — Састанак радикалских посланика Конституанте - побеђује Пашићева опција савеза са демократама и централизоване државе (Стојан Протић био за децентрализовану управу).
- 23. децембар — Закон о влади Ирске одређује поделу острва на Јужну и Северну Ирску са засебним парламентима и самоуправом.
- 23. децембар — Либерал Артуро Алессандри први пут постаје председник Чилеа (1920-24, 1925 и 1932-38) - конзервативци имају већину у конгресу, владе се често мењају.
- 24 - 29. децембар — Крвави Божић у Ријеци, напад италијанске војске на Габриеле д'Аннунзија (напушта град у сијечњу).
- 28. децембар — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека.
- 29. децембар — Након што су "Радничке новине" позвале на генерални штрајк и митинг, влада донела Обзнану, којом су забрањене комунистичке организације и пропаганда.
- 29. децембар — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.
- 30. децембар — Никола Пашић формирао владу (демократе и радикали, од 1. јануара).
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Раст комунизма после Првог светског рата
- Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Ајзак Асимов, амерички књижевник. (†1992)
- 19. јануар — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар и 5. генерални секретар Уједињених нација. (†2020)
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар. (†1975)
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Боро Андов, македонски писац († 1983).
Јун
[уреди | уреди извор]- 25. јул — Розалинд Френклин, енглески научник. (†1958).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (†1943).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Штефан Ковач, румунски фудбалски тренер и фудбалер. (†1995).
- 8. октобар — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
- 15. октобар — Гаврила Игњатовић, српска игуманија. (†2005).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 21. децембар — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (†2019)
- 26. децембар — Макарије Поповић, српски архимандрит. (†1981)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 21. март — Евелина Хаверфилд, енглеска сифражеткиња. (*1867)
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Венустијано Каранза, мексички политичар. (*1859)
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Есад-паша Топтани, албански политичар. (*1863)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Шарл Едуар Гијом
- Хемија — Валтер Херман Нернст
- Медицина — Шак Аугуст Стенберг Крог
- Књижевност — Кнут Хамсун
- Мир — Леон Виктор Огист Буржоа
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Grishachev, Sergey V.; Datsyshen, Vladimir G. (2019-05-23). Allied Intervention in the Russian Civil War and Japanese Troops in Russia’s Far East, 1918–1922. BRILL. стр. 137—151. ISBN 978-90-04-40085-6. Приступљено 2025-08-16.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
